Voće, bez masti, bogato vitaminima, mineralima i dijetnim vlaknima, smatra se
veoma zdravom namirnicom. Voće je namirnica koju je potrebno konzumirati
svakodnevno i zajedno sa povrćem nalazi se u svim preporukama nutricionista.
Sadržaj vode u voću je veliki, a ako je uzgajano na organski način onda je
dodatno i izvor vode odličnog kvaliteta.
Bobičasto voće takozvane „crvene bobice“ obuhvataju veliki broj kultura. U
domaće prepoznatljive vrste ubrajaju se: kupina, malina, jagoda, borovnica,
ribizla, šipurak, glog, kleka, trnjina, trešnja, višnja i dud. Zbog pozitivnih
nutritivnih karakteristika kod nas su sve prisutnije i strane vrste kao što su:
brusnica, aronija, goji bobice, acai i noni. Ono što je zajedničko svom
bobičastom voću jeste prisustvo hranljivih, farmakološki aktivnih jedinjenja
koja doprinose da voće kao hrana ima antioksidativno, antikancerogeno,
antimikrobno i citotoksično dejstvo.
Bobičasto voće obuhvata više od 1500 vrsta, većinom u obliku malih grmova. Sami
plodovi su izuzetno bogati šećerom, kiselinama, vitaminima (C i A), mineralima,
biljnim vlaknima i mnogim bioflavonoidima. Konzumiraju se u svežem ili
prerađenom obliku, a poslednjih godina veliku primenu nalaze u farmaceutskoj
industriji. Mnoge vrste bobičastog voća spadaju u prirodne samonikle biljke,
plodovi divljih i gajenih biljaka mogu se preraditi na različite načine (voćni
sokovi, džemovi, kompoti, marmelade, voćno vino) i svi ovi proizvodi su
vitaminski mnogo vredniji od proizvoda od kultivisanog voća.
Moćne bobice predstavljaju pravo bogatstvo vlakana, esencijalnih kiselina i
minerala. Najveće količine vitamina C i provitamina A koncentrisana je u samoj
kori (opni) voća. Upravo takav raspored fitohemijskih jedinjenja nam ukazuje da
sušenjem voća možemo dobiti veoma ukusne čajne sirovine. Postoje mnogobrojne
studije o pozitivnim efektima bobičastih plodova tokom oksidativnih oštećenja,
pozitivnom uticaju na imuni sistem, krvni pritisak, sa dokazanim
antibakterijskim i antivirusnim dejstvom. Poređenjem sa drugim voćem ono što
izdvaja crvene bobice i čini ih moćnim bobicama upravo je visok sadržaj
antocijana.
Po hemijskom sastavu antocijani su polifenolna jedinjenja od kojih potiče boja
ploda, biljni pigmenti. Veliki broj naučnih istraživanja iz dana u dan dolazi do
podataka koji ukazuju na benefite bobičastih plodova. Jedna od njih na primer
dokazuje da konzumacija šake bobičastog voća (borovnica, aronija i ribizla)
tokom 5 nedelja utiče na smanjenje broja oksidovanih baza DNK u mononuklearnim
ćelijama periferne krvi. Zaključak većeg broja ovakvih istraživanja jeste da
količina antocijana koja se nalazi u ovim plodovima ima visok zdravstveni
benefit na ljudski organizam. U poslednje vreme se istražuje delovanje
bobičastog voća na maligne ćelije. Ustanovljeno je da elaginska kiselina, koje
ima dosta u bobicama, sprečava umnožavanje ćelija raka. U terapiji malignih
oboljenja bobice nisu lek i ne mogu da ga zamene, ali su dobra zaštita i
preventive od tih bolesti.
Borovnica
je grm, visine do 50 cm. Borovnica cveta od maja do juna, a ukusni plodovi
sazrevaju od juna do septembra. Lekoviti su zreli plodovi i lišće. Plod je
crnkastoplava okrugla i veoma sočna bobica veličine graška sa mnogo smeđih
semenki. Bobice su prijatnog, nakiselog i malo oporog ukusa. Zbog visokog
sadržaja antocijana, najveću primenu imaju kod oboljenja krvnih i limfnih sudova.
Takođe, antocijani su antioksidansi pa tako pored vitamina C štite organizam od
slobodnih radikala. Borovnica utiče i na probleme sa vidom, kataraktu, dijareju,
upalu probavnog trakta i dijabetes.
Brusnica
zimzeleni polugrm sa tvrdim, sočnim plodovima izrazito bogatim različitim
hranljivim sastojcima.
Brusnica potiče iz Severne Amerike. Razlikuju se evropska i američka brusnica,
plodovi američke brusnice su izrazito krupniji i nešto drugačijeg sastava.
Sama brusnica je bogat izvor flavonoida, uključujući antocijane i fenolne
kiseline. Preporučuje se kao dodatak antibioticima kod upornih urinarnih
infekcija, sprečava nagomilavanje bakterija na zubima koji uzrokuju kamenac i
kvarenje. Vitamin C iz brusnice utiče na ublažavanje nazeba i gripa.
Glog
trnoviti žbun ili nisko drveće. Koristi se list, cvet i plod.
Plodovi sadrže manje flavonoida ali sadrže više šećera, organskih kiselina,
vitamina C.
Glog je izvanredan regulator rada srca.
Crna ribizla
raširena je u celoj Evropi. Plod se bere u leto kada je zreo (izrazito je
osetljiv i brzo trune). Koristi se kao infuza, ekstrakt, prašak, kao aroma u
farmaceutskim proizvodima. Bobice su bogate šećerima i organskim kiselinama,
sadrže polifenole (flavonoide i antocijane) koji blagotvorno deluju na vene.
Koristi se kao pomoć u lečenju reumatizma.
Takođe ima antiinflamatorno dejstvo pa povoljno deluje kod različitih upalnih
procesa, upale desni, kod bolesti vena, poboljšava cirkulaciju krvi (razređuje
krv). Pokazuje antivirusno dejstvo u slučaju gripa.
Aronija
je bobičasto voće, najviše liči na borovnicu. Iz Severne Amerike, gde joj je i
postojbina, dospela je u Sibir zbog toga što je otporna na veoma niske
temperature. Jestivi i lekoviti deo biljke je plod koji je malo oporijeg ukusa
od borovnice.
Sveže plodove severno američki indijanci upotrebljavali su je najčešće kao lek
za stomačne tegobe a čaj od listova aronije za vidanje rana. Aronija u svojim
plodovima sadrži veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole,
flavonoide, antocijanine, katehine), do te mere da je čak mnogo moćniji
antioksidans od brusnice.
Zbog toga je korisna preventiva kod malignih oboljenja, efikasno pročišćava
organizam od štetnih materija pa i teških metala. Od vitamina sadrži C, A, E,
B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minerala tu su kalcijum, kalijum, gvožđe,
molibden, mangan, fosfor i jod. Aronija još i podstiče zarastanje rana, usporava
starenje organizma i kože, sprečava nastanak bora, štiti od UV zračenja.
Kupina
najčešće raste kao samonikla biljka. Zrenjem plod dobija izrazito crnu boju.
Karakteristično za ovu biljku je upotreba korena, lišća i ploda. List je bogat
taninima, organskim kislinama (limunskom i izilimunskom), plod i list su izvor
vitamina C.
Kupina ima antikancerogeno, antigljivično i tonično svojstvo. Plod blagotvorno
deluje na smanjenje nivoa šećera u krvi jer stimuliše lučenje insulina, zbog
čega se preporučuje dijabetičarima.
Malina
od davnina se koristi zbog slatkih crvenih plodova. Sami plodovi kao i list
utiču na zaceljenje rana. Tradicionalna medicina preporučuje da se redovno
konzumiraju maline, jer utiču na sniženje povišene temperature tako što podstiču
znojenje, čiste žuč, pospešuju izbacivanje peska iz bubrega, jačaju imunitet.
U fitoterapiji od plodova maline priprema se izuzetno delotvoran sirup koji se
uspešno koristi kod svih bolesti pri kojima se javlja groznica. Plod maline se
koristi u naučnoj medicini kao sredstvo za izbacivanje tečnosti, dok ekstrakt iz
ploda aktivira pankreas na lučenje insulina pa time snižava šećer u krvi.
