Ima li razlike među spravama i kako odrediti koja mi najviše odgovara?



Naučno je dokazano, ukoliko vam je puls isti na dve različite sprave, vi trošite podjednako kalorija. Drugim rečima , ako vam je puls npr. 140 na pokretnoj traci, u smislu potrošnje kalorija i uticaja na kardiorespiratorni sistem to je identično vožnji relaksirajuće bicikle pod istim pulsom.

Ali, verovatno ste primetili da morate vrlo intenzivno okretati pedale na biciklu da biste postigli isti puls kao kod, npr. brzog hodanja na pokretnoj traci. Kod različitih sprava rade različite grupe mišića i od toga zavisi potrošnja kalorija. Što je više mišića uključeno u vežbu, veća je potražnja za kiseonikom, viši je puls i veća je potrošnja kalorija. Dakle, ukoliko želite potrošiti isti broj kalorija na spravi koja ima nešto nižu efikasnost jednostavno produžite trajanje vežbe. Takodje, nije isto okretati pedale na pravom biciklu i na otvorenom i na sobnom trenazeru.

Kod određivanja sprave za izvođenje aerobnog treninga najvažnije je koju vežbu preferirate, na kojoj spravi se osećate najugodnije. Kako bismo uključili sve mišićne grupe, a i zbog razbijanja monotonije, dobro je menjati spravu, čak i u jednom treningu. Npr. zagrejavanje na biciklu, vežba u trening zoni na traci, te na kraju “hlađenje” na veslaču. U nasem slucaju totalnog biciklizma i vezbanja samo na trenazeru – menjanje jacine i opterecenosti okretaja pedala je odlicna stvar, jer simulira realnije pravu voznju. Postoje i trenazeri sa vec ubacenim programima za voznju, koji automatski u odredjenim vremenskim intervalima menjaju opterecenje.

Određeni zdravstveni razlozi takođe mogu uticati na odabiranje sprave. Npr., bol u donjem delu leđa ili prekomerna težina dobar su razlog da se odlučite za relaksirajući bicikl - trenazer.

Spravu određujemo i u odnosu na ciljeve treninga. Npr. ako želimo naglasak na gornji deo tela, veslač ima prednost, ili želimo li učvrstiti glutealnu regiju (sedalne mišiće), relaksirajući bicikl ima prednost u odnosu na obični.