Živimo u vremenu burnog I bogatog materijalnog razvoja, a brzina života I
borba za visoki standard sve više zaokupljaju pažnju čoveka. Savremeni način
života i rada doneo je i negativne produkte za normalno funkcionisanje organizma.
Šta je hipokinezija?
Hipokinezija je nedostatak kretanja, ili nedovoljna količina aktivnosti koja je
potrebna organizmu da bi održao neophodan nivo koji mu je potreban za normalno
funkcionisanje i zdravlje.
Čovjek je više hiljada godina svoj opstanak, sigurnost, zdravlje i sreću tražio
i nalazio u kretanju odnosno fizičkom radu koji je bio osnovni faktor razvitka
čovjeka. U današnjim savremenim uslovima mehanizacije i automatizacije, kretanja
je sve manje ili ga gotovo nema već mašina radi za čovjeka što predstavlja
ogroman problem pošto pasivnost nekog organa ugrožava organizam u cjelini.
A upravo tamo gdje su nauka i tehnika dostigle najveći stepen razvoja,
posljedice po čovjeka su najizraženije što se vidi na primjeru SAD-a. Sa jedne
strane to je zemlja najsavremenije tehnologije, velikog nacionalnog bogatstva,
najboljih svjetskih stručnjaka i sa najuspješnijom sportskom omladinom svijeta,
a sa druge strane i zemlja sa najvećom učestalosti srčanih oboljenja, gojaznih
pojedinaca i “najnesposobnijom” omladinom svijeta, imajući u vidu učestale
infarkte i prije 30. godine.
Stručnjaci naglašavaju da čovjek ne treba da robuje dobru, već treba da nađe
vremena za sebe i svoje zdravlje, kako bi sebi a i drugima obezbjedio sretan
život i sreću.
Kako vreme prolazi, čovek se sve manje fizički napreže, a sve više se oseća
psihičko opterećenje. Era kompjuterizacije dovela je do toga da se I dnevni
obroci obavljaju u fotelji, a ne za stolom.
Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije nedovoljna fizička aktivnost
proglašena je za faktor rizika. Ranije su takav status imali hipertenzija I
gojaznost. U savremenom dobu javljaju se nove bolesti kao posledica savremenih
tehnoloških procesa I odnosa u proizvodnji savremenog života kao sto su
kancerogena obolenja, kardiovaskularna I dr.
Tempo života, buka I zagađenost vazduha sve više “bombarduju” I oštećuju ljudski
organizam. Smanjeno kretanje smanjuje fuknkcije organizma, što uslovljava
slabiji fizički razvoj. U 19. veku 95 % utrošene ljudske energije u proizvodnji
na globalnom nivou bilo je iz mišića čoveka, dok je za 5 % energije izvor bio u
drugim prirodnim resursima. 100 godina kasnije osnovni izvor energije u 95 %
slučajeva je nafta, električna, atomska, sunčeva energija. Danas se energija
čovekovih mišića koristi sa jedva 1%. Sa nekadašnjih 16 časova rada u toku dana,
došlo se do 42 radna časa u toku nedelje, ili 8 radnih sati u toku dana što je
upola manje. Da bi sve funkcije organizma bile u ravnoteži, potrebno je da čovek
napravi 10.000-14.000 koraka dnevno.
Povećano bogatstvo slobodnog vremena krije niz opasnosti koje se već uočavaju
kod mlade generacije. Naročito ako uzmemo u obzir činjenicu da sve više njih
svoje slobodno vreme provodi na globalnim mrežama u izobilju hrane.
Nekada, ne tako davno mogli ste na igralištu da vidite gomilu dece koja se igra,
danas je to prava retkost. Dovoljno je da uđete u jedan od lokalnih internet
klubova I imaćete šta da vidite. Dečak od nekih 10-12 godina sa 8-9 kilograma
viška, velikom flašom gaziranog pića, grickalicama, svoje slobodno vreme provodi
na računaru sa sve učestalijim fizičkim maltretiranjem tastature računara,
naročito ako je u pitanju neka igrica sa nasilničkom pozadinom.
U šta se to deca pretvaraju ukoliko ne kanališu svoju energiju u pravom smeru?!
Zato više I nije novost kad čujete da je neko od osnovaca ili srednjoškolaca
fizički nasrnuo na nastavnika. Sve od gore navedenog možemo navesti kao jedan od
razloga agresivnog ponašanja, a jedan od pokretača je upravo hipokinezija,
odnosno nedovoljno ili smanjeno kretanje Na koji način pokrenuti populaciju da
se bavi fizičkom aktivnošću kad I sam lekar opšte prakse koji ima 10 I više
kilograma viška nam savetuje da se bavimo fizičkom aktivnošću radi prevencije
bolesti , a da sam nije svestan koliko je to bitno za njegovo zdravlje?!
Prema tome, ne postoji populacija stanovništva čije zdravlje nije ugroženo I
kome nije potrebna fizička aktivnost. Ukoliko je redovna I pravilno dozirana
nema sumnje da predstavlja znacajan cinilac zdravog nacina zivota , koji I do 50
% može uticati na prevenciju pojava različitih obolenja. Evidentne su promene u
organizmu kao plod fizickog vežbanja jer se ostvaruje pozitivan uticaj na
kardiovaskularni sistem..
Aerobne aktivnosti (hodanje, trčanje, vožnja bicikla) minimalno 3 puta nedeljno
u trajanju od 30-60 minuta značajno utiču na metabolizam masti I na taj način
sprečavaju pojavu koronarnih bolesti kao sto je arteroskleroza.
U kombinaciji dijetalnog programa ishrane I fizičke aktivnosti može se značajno
uticati na redukciju telesne mase. Neosporni su pozitvini efekti I na
psihološkom planu. Kod osoba koje su uključene u program redovnih fizičkih
aktivnosti evidentno je smanjenje anksioznosti I depresije sto povoljno utiče na
raspoloženje, životnu vedrinu I stabilnije psiholosko stanje. U toku treninga
dolazi do povećanog protoka krvi kroz sve delove tela, pa I kroz mozak.
Zahvaljujući bržem I većem protoku krvi kroz mozak, dopremanje kiseonika, šećera
I drugih materija je veće nego u mirovanju. Znatno je povećana eliminacija
štetnih raspadnih produkata metabolizma I time je onemogućeno da se štetne
materije duže zadržavaju u mozgu I ispoljavaju svoje štetno dejstvo na nervne
ćelije. Ako je organizam u neaktivnom fizičkom stanju, kiseonik se sporije
doprema I u manjoj količini kao I neophodne hranljive materije, a raspadni
produkti se duže zadržavaju u mozgu što izaziva oštećenje nervnih ćelija. Ovim
se objašnjavaju česte glavo
bolje kod osoba koje su fizički neaktivne.
Čovek postaje nervozan, razdražljiv I nesiguran u vršenju svakodnevnih poslova.
Ogroman je značaj fizičkog vežbanja na mišićno-zglobni sistem jer utiče na
povećanje gipkosti, obima I snage mišića, a samim tim degenerativne promene na
koštano-zglobnom sistemu su ređe. Pre nego sto počnemo sa vežbanjem, najbitinije
je da broj vežbanja nedeljno, trajanje I intenzitet opterećenja budu primerene
zdravstvenom statusu kao I individualnim sposobnostima vežbača. Oni koji počinju
vežbat, a bili su dugo fizički neaktivni moraju početi lagano I postepeno kako
bi se izbegle eventualne kontraindikacije kao što su jaka upala mišića,
istegnuće mišića I slično.
Sezona godišnjih odmora je iza nas, a samim tim polako ulazimo u period loših
vremenskih prilika. Zato nemojte dozvoliti da Vas to “uspava” I poremeti u
ostvarenju ciljeva. Zaboravite na višečasovno gledanje tv-a I boravak u
zatvorenom, zagušljivom prostoru. Pošto ste upravo pročitali koliko je važno
biti aktivan, ne preostaje Vam ništa drugo nego da se ovog momenta spremite za
trening, naoružate pozitivnom energijom I uradite nešto korisno za svoje
zdravlje.
Bilo da je to šetnja, trčanje u prirodi ili posećivanje fitnes centra sigurno
ćete osetiti blagodeti koje nam pruza fizička aktivnost. SREĆNO!
