Amino kiseline su osnovni gradivni elementi proteina. Vrednost proteina
koji se nalaze u namirnicama biljnog i životinjskog porekla procenjuje se na
osnovu amino kiselinskog sastava.
Amino kiseline koje se sintetišu u organizmu nazivaju se neesencijalne, dok se
amino kiseline koje naš organizam nije u mogućnosti da sintetiše nazivaju
esencijalne amino kiseline i stoga ih je neophodno unositi putem ishrane. U
esencijalne amino kiseline se ubrajaju: amino kiselina triptofan, amino kiselina
fenilalanin, amino kiselina lizin, amino kiselina treonin, amino kiselina valin
(BCAA*), amino kiselina metionin, amino kiselina leucin (BCAA*), amino kiselina
izoleucin (BCAA*), amino kiselina arginin i amino kiselina histidin. Prvih osam
amino kiselina su neophodne za održavanje azotne ravnoteže (balansa nitrogena),
dok je amino kiselina histidin esencijalna samo za decu u fazi rasta, a amino
kiselinu arginin odrasle osobe mogu sintetisati u tkivima ili to čine
mikroorganizmi creva, pa je fakultativno esencijalna. Neesencijalne amino
kiseline su: amin okiselina glicin, alanin, serin, zatim, amino kiselina
norleucin, asparagin, potom, veoma važna amino kiselina za oporavak mišića
glutamin, glutaminska kiselina, prolin, hidroksiprolin, kao i amino kiselina
citrulin, tirozin i aminokiselina cistin.
Osobina preparata na bazi amino kiselina je da one veoma brzo po unošenju
prelaze u krvotok, ali su ukupne količine gradivnih materija veoma male. Iz tog
razloga upotreba amino kiselina, prvenstveno, treba da skrati vreme odsustva
proteinske podrške iz krvotoka nakon noćnog sna ili napornog treninga.
Uzimanje preparata na bazi amino kiselina pokazuje pozitivne efekte na:
- jačanje imuniteta
- oporavak i regeneraciju nakon povreda, operacija i sl.
- zaštitu mišića od razgradnje
- stimulaciju lučenja prirodnog hormona rasta
- intenzivnije sagorevanje masti.
Uloga amino kiselina
Najvažnija hemijska reakcija amino kiselina je formiranje peptidne veze koja
omogućava povezivanje dve amino kiseline i stvaranje lanca amino kiselina (peptidi
i proteini).
Esencijalne i neesencijalne
U sastav čovekovog organizma ulazi ukupno 20 amino kiselina. 9 od njih se mogu
izgraditi u samom organizmu, dok je preostalih 11 neophodno uneti kroz ishranu.
Amino kiseline koje čovekov organizam nije u stanju stvoriti, a neophodne su za
njegovo funkcioniranje se nazivaju esencijalne amino kiseline. Opisaćemo
detaljnije esencijalne amino kiseline, na čelu sa tri amino kiseline, poznatije
kao BCAA, odnosno amino kiseline razgranatog lanca (Leucin , Izoleucin iValin)
Valin amino kiselina je esencijalna amino kiselina (ljudski organizam je
ne može sintetizovati). Izvor valina u ishrani je riba, sir živina i neke
semenke.
Leucin je esencijalna amino kiselina (ljudsko telo je ne može
sintetizovati). Leucin nalazimo u mnogim prehrambenim namirnicama kao što su:
mlečni proizvodi, teletina, svinjetina, piletina i lisnato povrće.
Izoleucin amino kiselina je, takođe, esencijalna amino kiselina.
Izoleucin se sintetizuje u biljkama i mikroorganizmima. Bogat izvor izoleucina u
ishrani su jaja, piletina, svinjetina, soja, sir, mleko i drugi.
U nastavku opisujemo preostalih 8 esencijalnih amino kiselina koje u organizam
moramo unositi putem ishrane, odnosno, suplemenata.
Metionin amino kiselina je nepolarna esencijalna amino kiselina i jedina,
uz amin okiselinu cistein, sadrži sumpor. Metionin amino kiselina je međuprodukt
u biosintezi cisteina, karnitina, taurina, lecitina i drugih fosfolipida. U
metabolizmu čoveka služi u biohemijskim reakcijama.
Fenilalanin amino kiselina, životinje je ne mogu sintetisati, već je
unose u telo ishranom. Fenilketonurija je nasledni metabolički poremećaj
nemogućnosti metaboliziranja fenilalanina.
Triptofan amino kiselina - za mnoge organizme i ljude, triptofan je
esencijalna amino kiselina. Što znači da se ne može sintetisati u organizmu, već
ju je potrebno unesti hranom. Glavna uloga amino kiselina, uključujući triptofan,
je izgradnja proteina. Osim toga, triptofan ima i dodatnu ulogu, izgrađuje:
Serotonin, Melatonin, Niacin (Vitamin B3)
Treonin amino kiselina se sintetiše u biljkama i mikroorganizmima iz
asparaginske kiseline.
Lizin amino kiselina je esencijalna amino kiselina. Amino kiselina lizin
je nužan gradivni element svih proteina ljudskog tela. Izvor lizina u ishrani
nalazi se u žitaricama, mahunarkama i ribi.
Glicin amino kiselina je najjednostavnija amino kiselina među proteinskim
amino kiselinama, posebno važna prilikom izgradnje određenih struktura (npr.
kolagena).
Histidin amino kiselinu nalazimo u voću kao što su banane, mesu, živini i
mlečnim proizvodima. Može je se naći i u raznom povrću, ali u manjim količinama.
Iz histidina nastaje histamin.
Arginin amino kiselina (ljudski organizam je može sintetisati zavisno o
stepenu razvoja i zdravstvenom statusu pojedinca). Arginin amino kiselinu
nalazimo u mnogim prehrambenim namirnicama: čokolada, meso (svinjetina, teletina,
divljač, morska hrana, pernate životinje), mlečni proizvodi i semenke. Amino
kiselina arginin ima važnu ulogu u deobi ćelija, zaceljivanju rana, izlučivanju
amonijaka iz tela, otpuštanju hormona i ima imunološku ulogu.
Važno je još opisati i sledeće neesencijalne aminokiseline:
Tirozin amino kiselina je neurotransmiter i amino kiselina koja podstiče
moždanu aktivnost. Najviše ga ima u mlečnim proizvodima, bananama, mahunama,
avokadu, susamu i bademima.
On pospešuje pravilan rad štitne žlezde, hipofize, te podstiče oslobađanje
hormona rasta i noradrenalina. Sprečava i potištenost, umor i razdražljivost...
Suplemente L-tirozina najbolje bi bilo uzeti s obrokom koji obiluje ugljenim
hidratima ili pre odlaska na spavanje.
Alanin amino kiselina učestvuje u metaboličkim putevima glikolize,
glikoneogeneze i ciklusa limunske kiseline.
Glutamin amino kiselina - Glutamin je uslovno esencijalna aminokiselina
koja se prirodno nalazi u hrani bogatoj proteinima, kao što je riba, crveno
meso, pasulj, mlečni proizvodi. Veoma je važna za pravilno funkcionisanje
organizma - za rad mozga, imunološkog sistema i organa.
Naše telo može proizvesti samo određenu količinu glutamina koja je neophodna,
međutim potrebe za glutaminom se povećavaju kada je telo pod stresom - a naporan
trening je takođe vid stresa za organizam. Iz tog razloga telo će smanjivati
količinu mišićnog tkiva kako bi došlo do glutamina i smanjilo potrebu za njim,
tj. doći će do pojave katabolizma - tj. razgradnje mišića.
Upravo iz tog razloga je glutamin važan kao dodatak ishrani za sportiste, čiji
trening može da iscrpi telo, a samim tim i telesne rezerve aminokiselina.
Glutamin je jedna od najbitnijih aminokiselina kad je u pitanju skraćivanje
perioda oporavka, tj. brži oporavak. Glutamin ima i anaboličke funkcije u
organizmu - pomaže sintezu proteina unutar mišićnih ćelija, pored toga učestvuje
u detoksifikaciji amonijaka, funkcioniše i kao izvor azota pa time i pomaže
ćelijsku hidrataciju, stimuliše proizvodnju hormona rasta, održava nivo
kiselosti, ojačava imuni sistem, bitna je sirovina za proizvodnju energije i
povećava proizvodnju glikogena u jetri. Iskustva sportista koji koriste glutamin
je da se efekti osete vrlo brzo, fizički se bolje osećaju, manje su umorni i
imaju više snage, spremniji su za naredni trening, a i upale mišića su smanjene.
