Nova istraživanja tvrde da beta-karoten iz dinje pomaže u borbi protiv
karcinoma pluća, ali i kod raka grlića materice, želuca i oralnih organa.
Najmanje tri razloga postoje zbog kojih treba jesti dinju (Cucumis melo) u što
većim količinama dok je ima. Ona ne goji, ali zato osvežava i puna je vitamina i
drugih važnih sastojaka neophodnih organizmu. Ovaj zanimljiv plod oko koga se
lome koplja da li je voće ili povrće, po mišljenju jednih potiče iz Azije, dok
drugi smatraju da je njena postojbina Afrika.
Mišljenje većine dobrih poznavalaca je da je dinja, kao i lubenica, voće. Drugi
tvrde da je povrće, jer mora da se seje svake godine, što je glavna odlika
povrća, u poređenju sa voćem koje predstavlja „plod višegodišnjih biljaka“.
Međutim, mišljenja su podeljena i kada je reč o porodici kojoj pripada. Jedni
tvrde da dinja potiče iz porodice krastavaca, a drugi da pripada familiji
bundeva?!
U svakom slučaju, u Kini bila je poznata hiljadu godina pre Hrista. U Bibliji se
spominje da su Izraelci, lutajući 40 godina po pustinji posle odlaska iz Egipta,
najviše žalili za dinjom. Poznato je i da je čuveni antički lekar Hipokrat
osobama sa lošim varenjem savetovao da posle obroka obavezno pojedu krišku dinje
prelivene vinom.
Bilo kako bilo, dinja je idealna namirnica za osveženje tokom vrelih letnjih
dana. Iako je njena prava sezona od juna do kraja avgusta, danas se može naći u
bilo koje doba godine. Bez bojazni mogu da je konzumiraju i osobe sa viškom
kilograma, jer u sto grama ima samo 34 kalorije, malo šećera, bez obzira na to
što je slatka, i čak 91 gram vode. Ali zato poseduje dobitni par vitamina za
dobru formu. Dinje u izobilju, a posebno ananas dinja, sadrže vitamin A,
neophodan, pre svega, za ten i vid, kao i vitamin C. Ova dva antioksidansa, u
sadejstvu, štite organizam od kardiovaskularnih bolesti i starenja. Dinja je
bogata i tiaminom, niacinom, vitaminom B 6, folatima, pantotenskom kiselinom. Od
minerala sadrži gvožđe, magnezijum, bakar, kalijum, mangan, fosfor.
Neka nova istraživanja tvrde da beta-karoten iz dinje pomaže u borbi protiv
karcinoma pluća, ali i kod raka grlića materice, želuca i oralnih organa. Biljna
vlakna povoljno deluju na čišćenje organizma od štetnih materija i predstavljaju
pravi recept za lečenje nadutosti stomaka. Kalijum, koga ima čak 300 miligrama u
sto grama dinje, pomaže organizmu da se oslobodi od viška natrijuma, i na taj
način pomaže da se smanji povišen krvni pritisak. Naravno, da bi se postigao
očigledan efekat, dinju treba konzumirati redovno, pa i četiri puta dnevno.
Istovremeno, voda i kalijum iz dinje podstiču rad bubrega i pomažu uklanjanju
štetnih materija. U narodnoj medicini ovaj plod predstavlja lek izbora za
osveženje i psihičko smirenje. Naročito je zahvalna posle obilnog znojenja, jer
organizmu nadoknađuje izgubljenu tečnost i potrebne minerale. U narodnoj
medicini dinju koriste i za uklanjanje upale žučnih i mokraćnih puteva, kao i
kod uboda, opekotina i bola. Za ovaj vid lečenja koriste se obloge od isceđenog
soka dinje, ili se narendana kriška ili kora dinje stavi na problematično mesto.
Dinja je potvrđeno korisna namirnica koja može da se jede i na početku obroka,
ali sa dodatkom malo soli i bibera da bi bila svarljivija. Pojedini svetski
gastronomi preporučuju konzumiranje ove poslastice samo sa biberom, iza čega
treba popiti čašu dobrog vina. Ali, ovo mogu samo oni koji nemaju osetljiv
želudac.
Ipak, najpoznatije hladno predjelo predstavlja dinja sa pršutom. Radi dobrog
ukusa predstavlja pravi izbor kao dodatak salati sa piletinom ili morskim
plodovima. Ko voli egzotiku, od dinje može da pripremi i salsu - sos se dobija
od kockica dinje u koje je dodat crveni biber, naseckan korijander i ljutike sa
nekoliko kapi limuna. Ovako pripremljen umak servira se uz ribu i piletinu sa
roštilja.
Za većinu je ipak, prihvatljivija varijanta dinje sa privlačnom aromom. Aroma
može da se pojača uz dodatak malo soka od limuna. Ko voli može da doda i malo
cimeta u prahu, narezane sveže nane ili beli biber.
LEČENJE
U narodnoj medicini dinja ima široku lepezu primene u lečenju. U terapiji se
koriste plodovi, sok i seme.
* Protiv grčeva
Dve kašičice semena dinje i dve kašičice semena krastavca pomešati i preliti sa
600 mililitara vrijuće vode, ostaviti poklopljeno da stoji dva sata, a zatim
procediti. Piti po sto mililitara pre doručka, a po dvesta mililitara pre ručka
i večere. Lečenje traje deset dana.
* Protiv učestalog mokrenja
Pomešati po dve kašičice sitno izmrvljenog semena dinje i krastavca i jednu
kašičicu usitnjenih peteljki višnje. Sve preliti sa 700 mililitara provrele vode
i ostaviti da odstoji poklopljeno dva sata. Zatim procediti i piti po 250
mililitara tri puta dnevno pre obroka. Terapija traje pet dana.
* Za osveženje i jačanje organizma
Sok od dinje isceđen ručno ili u sokovniku, treba pomešati sa jogurtom, medom i
limunovim sokom. Tako dobijenu mešavinu treba piti dva do tri puta dnevno po
jednu čašu.
* Za negu suve kože
Iscediti sok sveže dinje i dodati istu količinu mleka i ružine vodice. Tako
dobijeni losion nanositi na lice, uveče i ujutru, po mogućstvu što češće. Losion
ostaviti da stoji 20 minuta, a zatim oprati mlakom vodom.
