Gojaznost se definiše kao višak telesnih masti.
Ovaj termin se cesto poistovecuje sa pojmom prekomerna uhranjenost pod kojim se
podrazumeva povecanje telesne težine u odnosu na idealnu težinu na racun viška
vode (edemi) ili mišicne mase (atlete,bodi bilderi), ili pak teških kostiju, a
manje na racun telesnih masti. Gojazna osoba ima više kilograma od svoje idealne
telesne težine, a taj višak je uglavnom mast (85 %), a malim delom voda i
mišici. Umerena gojaznost je idealna telesna težina povecana za 15 %. Izrazita
gojaznost je idealna težina povecana za 25 %, dok je maligna (ekstremna) kada je
idealna telesna težina povecana preko 60 %. Žene su cešce gojazne dok su
muškarci cešce prekomerno uhranjeni. Gojaznost kod žena najizraženija je posle
dvadesete godine kao i posle menopauze. Muškarci su najcešce gojazni od 25 do 40
godine.
Istorijat
Gojaznost je najstariji i još uvek najcešci metabolicki poremecaj kod coveka. O
tome svedoce razne skulpture drevnih civilizacija, grcke kariatide, egipatske
sfinge kao i mnoge umetnicke slike.
Zašto nastaje gojaznost?
Gojaznost nastaje kada je kalorijski unos veci od energetskih potreba u dužem
vremenskom periodu bez adekvatnog utroška energije. Tada se višak kalorija
skladišti u organizmu u vidu energetske rezerve (glikogen, masti) i troši u
slucaju povecanih potreba organizma ili ako organizam gladuje. Jasno je, dakle,
da do gojaznosti nece doci ako postoji ravnoteža izmedu unosa hrane i energetske
potrošnje.
1 g masti=9 kcal
1000 g ciste masti=9000 kcal
1000 g telesne masti=85% masti+15% vode i celija
1000 g telesnih masti=85/100*9000 kcal=7600 kcal, tj. za svakih 3000-3500 kcal
koje uzmemo viška, a ne potrošimo dobicemo 1/2 kg masnog tkiva.
Koji su uzroci gojaznosti?
Do sada su poznati mnogi faktori koji uticu na pojavu gojaznosti, dok su neki
još u fazi ispitivanja. Danas se smatra da gojaznost nastaje kao posledica
dejstva više raznih faktora (naslednih osobina, psiholoških, kulturoloških,
socijalnih, metabolickih i fizioloških) tj. da je gojaznost multikauzalno
oboljenje koje najcešce nastaje kao posledica interakcije genotipa (naslednih
genskih odlika individue) i faktora spoljne sredine.
Nasledni faktori
Naslede se navodi kao jedan od najvažnijih faktora u nastanku gojaznosti. Po
nekim autorima smatra se da ono cini 90 % uzroka gojaznosti, mada nedavne
studije navode nižu cifru 30-40 %. Cinjenica je da se gojaznost cešce javlja u
porodicama sto ukazuje da genetski faktor ima uticaja. Medutim, clanovi porodice
dele ne samo gene vec i životni stil i navike u ishrani, a odvajanje ovih
uticaja od genetskih je teško. Studije usvojenih odraslih osoba potvrduju ovu
cinjenicu jer je zapaženo da je telesna težina ovih usvojenih ljudi bliža
telesnoj težini njihovih bioloških roditelja, nego osoba koje su ih usvojile.
Brojne studije blizanaca nam takode potvrduju cinjenicu da naslede ima velikog
uticaja. Primer: Dvanaest pari blizanaca je stavljeno na dijetu koja je bila za
1000 kcal viša od njihovih potreba u trajanju od 100 dana. Praceno je povecanje
telesne mase. Zapažene su vece slicnosti u broju dobijenih kilograma i rasporedu
masnog tkiva kod istog para blizanaca (i to veca slicnost kod homo nego kod
heterozigotnih) nego medu pojedinim clanovima ispitanika. Gotovo istovetni
rezultati dobijeni su kada je sprovedena naknadno redukciona dijeta.
Takode se pomije poremecaj na nivou mitohondrija jer su one glavni proizvodaci
energije. Mitohondriji se nasleduju od majke i to objašnjava koleraciju izmedu
težine deteta i težine biološke majke. Ako je biološka majka gojazna u kasnijim
godinama postoji 75 % šanse da dete bude gojazno i obratno.
Poslednjih godina govori se o posebnom proteinu koji se stvara u organizmu i
odgovoran je za osecaj sitosti. Ako je ovaj protein abnormalan osoba koja pojede
obilan obrok ne oseca sitost. 1995 godine otkriven je abnormalni gen za B3
adrenergicki receptor koji je odgovoran za iskorišcavanje masti tako da je
metabolizam usporen, a masti se nagomilavaju u adipoznom tkivu. Drugi
istraživaci smatraju da je poremecaj na nivou hipotalamusa i to feet back
mehanizma.
Defektan metabolizam, tj. nesposobnost efikasnog iskorišcavanja energije (ATP),
smanjeni enzimi (lipaze), smanjena aktivnost enzima za mobilizaciju masti i
povišen nivo enzima za skladištenje masti.
Urodeno veci broj masnih celija kod gojaznih osoba ili poseban tip masnih celija
koje lako hipertrofiraju mogu biti jedan od uzroka gojaznosti. Dobijanje u
telesnoj težini u periodu izmedu 12 i 18-og meseca života, 12 i 16 godine i u
odraslom periodu.
Faktori sredine
U raznim sredinama, kulturama i vremenu postojali su razliciti ideali za lep
izgled. Punije osobe dugo su smatrane za simbol zdravlja i bogatstva. Ritual
uzimanja hrane vezan je za radosne trenutke (svecanosti, slavlja, ispoljavanje
gostoprimstva), kao i tužne trenutke (dace).
Psihološki faktori
Mnogi ljudi jedu da bi odagnali lose emocije (frustracije, dosadu, nesigurnost,
ljutnju, tugu); hrana cesto sluzi kao zamena za nešto što je izgubljeno (ljubav,
posao), slicno kao pušenje, opijanje. Oko 30 % gojaznih ima faze prejedanja
(bingle eating disorder). Društvo zahteva lepe i vitke, a gojazna osoba je samim
tim diskrimisana za razna zanimanja, ona se oseca nepoželjno, depresivno, jede
više, a zbog svog izgleda postaje još vise depresivna i opet utehu nalazi u
hrani (zacarani krug).
Fiziološki faktori
Bazalni metabolizam (osnovne energetske potrebe za održavanje života) smanjuje
se posle 25 godine, jer prestaje rast i smanjuje se dejstvo hormona koji uticu
na izgradnju tela, a povecavaju se katabolicki procesi za koje nije potrebna
dodatna energija. Tako da životno doba ima uticaja na pojavu gojaznosti.
Fizicka aktivnost je važan faktor koji utice na potrošnju energije. Ona se
takode smanjuje sa godinama života. Kod osoba koje žive u istoj porodici stvara
se uslovni refleks da unose vise hrane po ugledu na ostale clanove porodice.
