"Surogat hleba – hrpa laži" – tako jedan autor poznatog bestselera naziva
današnji beli hleb. To je bizarna kombinacija najmanje hranljivih delova
pšeničnog zrna sa nizom veštačkih hemikalija koje mogu biti čak i štetne.
Šta je loše u belom hlebu?
Problem je u onome što se sa pšenicom događa tokom procesa prerade. Pšenično
zrno sastoji se od spoljnog omotača (mekinja), embriona (pšenične klice) i
endosperma. Mekinje sadrže najviše vlakana, obilje vitamina i minerala i nešto
belančevina. Klica je bogat izvor vitamina B grupe i vitamina E, kao i
nekolicine minerala i vlakana. Endosperm, na koji otpada oko četiri petine celog
zrna, sadrži uglavnom samo skrob. A to je jedini deo koji se koristi za
proizvodnju belog brašna. Najveća je ironija u tome što se hranljive mekinje i
pšenične klice, koje se uklanjaju mlevenjem, prodaju kao hrana za stoku.
Prehrambena industrija, osim toga, povećava probleme sa pitanjem hranljivosti
belog hleba time što u njegovoj proizvodnji koristi nekoliko veštačkih
hemikalija, poput:
- propilen glikola (inače antifriz) koji održava belu boju hleba;
- diacetil-vinske kiseline (emulgator) da bi se uštedelo na masnoći;
- kalcijumovog sulfata (gips) da bi se olakšalo mešanje velikih komada testa.
Treba li da izbegavamo upotrebu belog hleba?
Nijedan hleb nije u potpunosti loš. Ova bela, mekana namirnica je čak bogata
skrobom i siromašna masnoćama. Stvar je u tome što su neke vrste hleba mnogo
kvalitetnije i bolje od drugih.
Razmislimo, na primer, o vlaknima. Kriška belog hleba sadrži oko pola grama
vlakana, dok se u istoj količini integralnog hleba nalazi najmanje dva grama
vlakana. Neke vrste integralnog hleba mogu sadržavati čak i do četiri grama
vlakana po kriški.
To, u suštini, znači da treba da pojedete osam kriški belog hleba da biste
dobili jednaku količinu vlakana koja se nalazi u jednoj kriški integralnog
hleba.
Ne obraćajte pažnju na reklame!
Budući da nijedna vrsta hleba nije u potpunosti loša. Njegovi proizvođači
zarađuju i na najnekvalitetnijim vrstama. Etikete smelo tvrde da je to “Bakin
hleb”, “Seljački hleb”, “Prirodni hleb” ili “Hleb sa mekinjama”.
To su različita imena koja treba da nas uvere da se radi o bogatim namirnicama.
Ali, one najčešće “obiluju” samo belim brašnom kojem je nadodan mali postotak
crnog brašna od celog pšeničnog zrna ili zrna neke druge žitarice.
Šta je sa obogaćenim brašnom i obogaćenim hlebom?
Tokom obrade pšenice, iz brašna se uklanjaju 24 poznata minerala i vitamina.
Kada se shvatilo da su se, kao posledica komercijalne proizvodnje, počele
javljati bolesti povezane sa nedostatkom tih hranljivih materija, na tržištu su
se pojavile i posebne smese obogaćenog brašna. U mnogim zemljama pekare još uvek
nisu obavezne da koriste takva brašna niti da prilože specifikaciju. Međutim,
čak i kada se koriste takva obogaćena brašna, u njima nisu nadomešteni svi
nedostaci.
Naime, dodaje se svega nekoliko izgubljenih sastojaka kao što su tiamin,
riboflavin, niacin i gvožđe. Ali nijedan obogaćeni beli hleb nikada se ne može
svojom vrednošću upoređivati sa integralnim hlebom.
Kakav je hleb najzdraviji?
Istinski zdrav hleb sadrži u sebi sve delove pšeničnog zrna: mekinje, klice i
endosperm. Takav hleb ima dvostruku, trostruku, a u nekim slučajevima čak i
četvorostruku prehrambenu vrednost u
poređenju sa svojim rafinisanim imenjacima.
Ukoliko takav hleb jedemo uz sveže voće, povrće, krompir ili mahunarke, dobićemo
bogat i hranljiv obrok koji će učiniti da se osećamo sitim, i koji doprinosi
održavanju stalnog nivoa energije kroz duže vremensko razdoblje.
Kupujte čvrst hleb koji nije naduvan vazduhom. Koristite integralno i graham
brašno. Odličan je i hleb od pšeničnih klica. Pronađite pouzdanu pekaru. Ili,
još bolje, sami pecite hleb.
Zar hleb, pa i onaj od čitavog zrna, ne goji?
Ne, ne goji sam hleb, već ono što sa njime radimo. Kriška integralnog hleba
sadrži 70 kalorija – ne više od jedne jabuke. Ali ako je premažemo debelim
slojem maslaca od kikirikija i džema, ona može sadržavati blizu 300 kalorija.
Nije problem u osnovnoj sirovini, već u njenim dodacima koji tu niskokaloričnu,
hranljivu, zdravu krišku dobrog hleba pretvaraju u kaloričnu katastrofu.
Hleb je tradicionalno, tokom vekova, bio osnovna namirnica ljudske ishrane.
Ukoliko vratimo hlebu počasno mesto koje mu pripada, učinićemo veliki korak
prema dobrom zdravlju. Kada sledeći put kupujete hleb, potražite onaj koji će
stvarno moći biti osnova vašeg jelovnika i temelj vašeg zdravlja.
Izvor: "Moć zdravlja", Dr Hans Dil, Dr Elen Ludington
