Zdrave životne navike - DA! Iscrpljujuće dijete - NE!



Dolazak lepog vremena je najčešće period kada počinjemo da se budimo i postajemo svesni da ne izgledamo onako kako želimo. Kako bismo uspeli u nameri da za kratko vreme telo pripremimo za dolazak sezone, često pribegavamo raznim, nimalo bezazlenim dijetama iz časopisa, čarobnim, svemogućim tabletama očekujući rezultate preko noći, a pritom ne vodimo računa o mogućim posledicama po zdravlje koje takvo ponašanje može ostaviti. Donekle imamo opravdanje. Živimo tempom koji ne ostavlja dovoljno vremena za svakodnevno planiranje i pripremanje obroka. Vrlo često pribegavamo brzom i nezdravom načinu ishrane, preskačemo obroke i neretko to nadoknadimo obilnom večerom. Sve to vodi u gojaznost. Faktori koji dodatno doprinose višku kilograma, pored prekomernog energetskog unosa, jesu smanjena fizička aktivnost, stres, depresija (bolest današnjice), usporeni metabolizam. Ipak, zdravlje nam mora biti na prvom mestu.

Šta se dešava tokom redukcionih dijeta?

Svaka dijeta, kako god da se zove, podrazumeva smanjenje unošenja hrane što rezultuje restrikcijom energije. Ukoliko je ovaj deficit značajan, organizam to registruje kao signal za opasnost i počinje do se priprema stvaranjem depoa masti u telu, usporenjem bazalnog metabolizma i prelaskom na režim štednje energije. Tokom redukcionih dijeta takode dolazi i do smanjenja mišićne mase jer se energija potrebna za rad unutršnjih organa manje koristi iz masnih naslaga, a više iz depoa u mišićima i jetri.

Naglim gubitkom 10 -15 kilograma, u kratkom vremenskom periodu, bazalni metabolizam se usporava za 30%. S obzirom na to da ćemo pre ili kasnije prestati sa držanjem dijete iz nekog razloga, tek tada će nastati ozbiljan problem - organizam je zapamtio do je bio u opasnosti i iz straha od neke naredne restrikcije, počinje do deponuje hranu koju unosimo i više nego što bi to bilo u normalnim uslovima. Pojedine studije tvrde da se tada povraćeni kilogrami dupliraju. Ovaj fenomen je poznat kao jo jo efekat, i nažalost, ne možemo ga izbeći ni snagom volje jer je oganizam kroz evoluciju programiran do tako reaguje u datoj situaciji.

Posledice strogih, restriktivnih dijeta su:
- Anemija
- Hroničan umor
- Nesanica
- Nedostatak minerala, tečnosti
- Poremećaj hormona štitne žlezde
- Povećana mokraćna kiselina u krvi (povećano stvaranje kamena u bubregu ili taloženje u zglobovima i nastanak gihta)
- Pad imuniteta
- Pad libida
- Bolesti srca
- Bolesti koštano zglobnog sistema
- Metabolički poremećaji
- Anoreksija, bulimija
- Psihičke posledice dijete - neuroza, pojačana razdražljivost, razne fobije.

Takođe, rezultati studije objavljene u stručnom časopisu "Neuroscience" sugerišu do često držanje kratkotrajnih i izuzetno restriktivnih dijeta može dovesti do nepovratnih genetskih promena u mozgu i ozbiljno uticati na kasnije raspoloženje i ponašanje osobe koja se podvrgava dijetama.

Pojedine dijete obećavaju čudotvorne učinke, ali se nakon mukotrpnog odricanja pokažu kao potpuno neefikasne i fizički iscrpne, što mode biti frustrirajuće i stresno za organizam. Neke so pak trenutno delotvorne, ali se izgubljeni kilogrami vrlo brze vrate. Najopasnije su dijete koje zbog neadekvatnog i nepravilnog unosa hranjivih materija povećavaju mogućnost nastanka određenih bolesti. Zato je neophodno svakoj dijeti pristupitii sa dozom opreza i planom koji neće dati posledice po zdravlje.

Zapravo, moramo biti svesni da se kilogrami nisu nagomilali tokom noći te ne možemo očekivati do preko noći i nestanu. Zato treba biti realan u očekivanjima i strpljiv. Smernice koje mogu pomoći u zdravom i efikasnom gubitku kilograma:

- Zdrav gubitak kilograma podrazumeva gubitak 0,5 do 1 kg nedeljno. Naravno, postoje izuzeci od pravila - Ukoliko neko ima prekomeran indeks telesne mane (preko 40, gubiće više kilograma jer će organizam želeti da se što pre oslobodi dodatnog tereta (tada se toleriše veći gubitak).

- Uvek treba uneti dovoljno kalorija prema polu, starosti, visini, težini, a deficit praviti na osnovu naknadnih kalorija.

- Obroke rasporediti ravnomerno u toku dana, prema svojim potrebama, kroz 3 glavna obroka i dve užine. Davno priznat i potvrđen princip ishrane jeste umerenost i raznovrsnost. U ishranu uvrstiti sve grupe namirnica, neke konzumirati u manjoj, neke u većoj količini.

- Pojačati energetsku potrošnju uvođenjem fizičke aktivnosti u skladu sa mogućnostima i afinitetima (brza šetnja, trečnje, teretana, aerobik, plivanje). Tako će se ujedno sačuvati mišićna masa. U fazi mirovanja će povećana mišićna masa trošiti više energije od masnih naslaga, što će dodatno olakšati održanje željene težine.



Na kraju, jako je bitno pronaći motivaciju i promeniti način razmišljanja, hraniti se zdravo i vežbati, jer se do željene (a zdrave) figure ne dolazi kroz par dana, već uz malo veći napor i ulaganje truda.

Autor: Gorana Grković (lekar, savetnik za ishranu)